Skip to content
НЕДЕЉА СЕЋАЊА И ЗАЈЕДНИШТВА
Недеља сећања и заједништва обухвата низ школских активности које имају за циљ одавање поште жртвама злочина који су се догодили 2023. године у Огледној основној школи „Владислав Рибникар“, у Дубони, Малом Орашју и Нишкој Бањи.
У нашој школи од 4. до 8. маја у циљу неговања заједништва, емпатије, солидарности и међусобног поштовања реализована је Недеља сећања и заједништва кроз редовне часове, часове одељењског старешине, изборне наставе, слободних наставних активности, а све с циљем да се никад не заборави и не понови.
Мешовита вртићка група је, уз помоћ васпитачице, урадила пано са порукама пријатељства, емпатије, толеранције и међусобног поштовања. Ученици млађих разреда и ученици петог разреда показали су своје музичке способности певајући песме о деци која су украс света и о љубави. У млађим разредима организована је креативна радионица на тему заједништва, на којој су ученици, кроз уметнички израз, приказали вредности пријатељства, толеранције и међусобног уважавања. У знак сећања на прерано преминулог ученика осмог разреда наше школе Страјина Зарића (2011-2025) направили смо Кутак сећања. Организована је фудбалска утакмица ученика петог разреда ради подстицања тимског духа, сарадње и здравих стилова живота. Посетили смо Цркву Успења Свете Богородице у циљу сећања на трагично настрадале. На часовима технике и технологије ученици наше школе направили су Семафор позитивних порука. Спроведен је литерарни конкурс међу ученицима старијих разреда, а наши даровити песници написали су песме о љубави, пријатељству, породици, дечјим жељама… На часовима ликовне културе старијих разреда, осим разговора на ову тему, ученици су урадили ликовне радове. Кроз рад стрипа, загрљаја, пузли, деца су представила своју идеју уз образложење да своје добре радове увек представљају делом. На часу руског језика ученици осмог разреда причали су, уз подршку наставнице, о пријатељству, поштовању и путовању на екскурзију. Написали су неколико цитата:
– Са другарима свака екскурзија постаје незаборавна.
– Живот је леп.
– Веруј у дебе.
– Заједно смо јачи.
– Дружење и поштовање – веома битно.
– Помажемо једни другима.
НИКАДА ВАС НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ!
Моја је породица букет цвећа,
моја је породица зора после мрака.
Они су ослонац за моја плећа,
уз њих је свака брига лака.
Моја је породица љубав без краја,
моја је породица дуга после кише.
Они су нит што живот спаја,
уз њих дом на љубав мирише.
Моја је породица ружа усред траве,
моја је породица сунца сјај.
Њихове речи су истинске и праве,
уз њих свакој муци дође крај.
И кад живот донесе препреке нове,
знаћу где сам ковала снове,
знаћу где светло увек сија,
где мој души заувек прија.
Љубав је лепа, љубав је трајна,
љубав је слатка, љубав је сјајна.
Љубав расте и цвета,
љубав је најлепши поклон од света.
Кроз године доноси срећу,
то је нешто што свако осећа.
Љубав храни живот и снове,
љубав нас повезује и зове.
Љубав је топла и поклања,
љубав те, пријатељу, милује.
Љубав је моћна,
љубав чини живот бескрајним.
Љубав је свуда, у нашим мислима,
она нас чува и води кроз живот.
Љубав је кад срце сја,
као звезда усред сна,
кад се смејеш сваког дана,
јер је срећа ту крај нас.
Љубав је кад руку пружиш,
када помажеш своме другу,
кад уз неког лакше живиш
кроз срећу и кроз тугу.
Љубав није само реч,
то је дело, то се зна,
кад из срца неког волиш,
то је права чаролија.
Од малих ногу треба да знамо,
да другарство није реч само.
То су и речи а и дела,
да би нам дружина била цела.
Сваком помози и руку пружи,
осмех поклони, са свима се дружи.
Нек нико сам по страни не стоји,
само тако ћемо бити бољи.
Зато вам кажем, нек свако зна,
другарство је дуга пуна боја.
У њој за сваког места има,
да живот буде бољи свима!
Валентина Николић V разред
Хајде да обиђемо свет,
да облетимо један лет.
Да будемо где је река Амазон,
да видимо неки нови фазон.
Хајде да обиђемо свет,
упознамо нови птичји лет.
Да видимо нове људе
и нама како се чуде.
Хајде да одлетимо лет,
да упознамо боље свет.
Да видимо туђе свашта,
да видимо је ли нам иста машта.
Песма о љубави и пријатељству
Кад сам с тобом, свет ми сја,
ти си мој ослонац, ти си ми снага.
Љубав нас води, пријатељство гради,
заједно смо јачи, то свако зна.
Кад паднем, ти си ту да ме подигнеш,
смех и сузе с тобом делим.
Љубав и другарство, два крила моја,
заједно летимо, љубав нас спаја.
Ти си мој осмех кад дан је сив,
моја тишина кад свет је бучан.
У твом погледу налазим мир,
и разлог да будем јача.
Нису све речи што срце каже,
понекад је загрљај довољан,
у пријатељству љубав се крије,
и траје дуже од сваког краја.
Кад свет утихне, ти си мој глас,
тишина што срце ми чува,
у сваком кораку, кроз сваки час,
ти си ми најлепша сигурна лука.
Не треба ништа, ни речи ни сјај,
само да ту си и све је право,
јер љубав и другарство знај,
кад се споје, постају снага.
Ти си ми најлепша струна,
нешто лепо и нежно.
Љубав нас инспирише да будемо бољи.
Љубав се не може мерити.
Љубав је невидљива снага
која нас покреће ка добром,
она нас повезује са другим људима.
Кад си тужан, кад те боли,
друг прави увек воли.
Руку пружи, осмех да,
уз њега си јачи – знаш и сам.
Делимо срећу, тајне мале,
игре, снове и шале.
Кад је тешко – нисмо сами,
јер другарство снагу даје нама.
Није важно где смо, кад,
друг је прави као град –
сигурно место, пуно светла,
где је душа увек срећна.
