На 17. Конкурсу за најлепшу дечју песму учествовало је шест школа, међу којима и наша. Ученици млађих разреда послали су 60 песама, док су ученици старијих разреда послали 56 песама. Селектор је за зборник „Пупољци“ одабрао 54 песме, међу којима су се нашле и три песме ученица наше школе: петакиња Ане Радоњић и Јоване Дабовић и осмакиње Јане Радоњић.

Зима

Природа се обукла у бело,

питоме долине и горди брег.

Једна грлица мала

у свом гнезду подрхтава.

Дивље звери погнуле главе,

полазе у свој спремљени бег.

Да ће доћи ја сам знала,

прва сам је дочекала.

На децу зима је љута

кад јој дођу без капута.

И да зима буде мила,

добро сам се утоплила.

Јована Дабовић, V разред

Мајка

Мајка је сунце кад су дани сиви,

сву изгубљену наду она оживи.

Она у себи љубав носи

и њене корене нама преноси.

Она је снага кад твој корак стане,

она је лек за болне ране.

Мајка је мир усред буке,

поред њене подршке не постоје муке.

Она је мост преко мора,

на њеном лицу храброст носи свака бора.

Мајка је сликар без платна,

њена је реч златна

Ана Радоњић, V разред

Детињство

Једног дана кад живот буде тежи

и када од одговорности не може да се бежи,

успомене ће детињство вратити,

а садашњост ће за прошлошћу патити.

Зрелост неће знати маштати,

а грешке живот неће праштати.

Слобода и мир остају у теби,

а сећање о детињству никада не бледи.

Детињство стане у осмех и длан,

у безбрижан смех и разигран дан.

Једна лопта и сунца сјај,

биле су за децу прави рај.

Јана Радоњић, VIII разред